Održavanje automobila za većinu ljudi predstavlja rutinsku obavezu kojoj se ne pridaje previše pažnje. Kada vidimo sloj prašine, tragove kiše ili blato na karoseriji, uglavnom želimo da automobil što pre ponovo izgleda čisto i uredno. Međutim, upravo tada nastaju greške koje veliki broj vozača svakodnevno pravi, a da toga nije ni svestan. Način na koji peremo automobil može direktno uticati na trajanje laka, izgled enterijera, stanje plastike i ukupnu očuvanost vozila.
Mnogi misle da je dovoljno samo dobro isprati auto vodom i obrisati ga sunđerom, ali pravilno pranje podrazumeva mnogo više detalja. Pogrešan izbor sredstava, neadekvatne krpe, prejak pritisak ili nepravilno sušenje često ostavljaju posledice koje postaju vidljive tek nakon nekoliko meseci ili godina. Sitne ogrebotine, izbledela boja, tragovi kamenca i oštećene plastike upravo su rezultat loših navika tokom održavanja.
Pravilna nega automobila ne mora biti komplikovana niti skupa, ali zahteva razumevanje osnovnih pravila koja mnogi zanemaruju. Upravo ti mali detalji često prave najveću razliku između vozila koje izgleda očuvano i onog koje vrlo brzo počinje da pokazuje znakove habanja.
Zašto pogrešan izbor sunđera može napraviti problem
Jedna od najčešćih grešaka jeste korišćenje običnih sunđera ili starih krpa koje nisu namenjene automobilima. Na prvi pogled deluje da svaki sunđer može poslužiti za pranje, ali problem nastaje kada se u njemu zadrže sitne čestice peska, prašine ili blata. Tada površina laka tokom pranja postaje izložena mikroogrebotinama koje se najviše primećuju na suncu ili pod jakim osvetljenjem.
Posebno je loša praksa korišćenje jednog sunđera za ceo automobil. Donji delovi vozila i felne sadrže mnogo više grubih nečistoća nego hauba ili krov. Kada se isti sunđer koristi svuda, prljavština se prenosi na čistije delove i dolazi do oštećenja površine.
Mnogo bolji izbor predstavljaju rukavice od mikrofibera ili profesionalni sunđeri sa mekanom strukturom koji zadržavaju čestice dalje od laka. Takođe, preporučuje se da se koriste odvojene rukavice ili četke za felne i pragove kako bi se sprečilo prenošenje grubih nečistoća.
Još jedna česta greška jeste prejako pritiskanje tokom pranja. Ljudi često misle da će jačim trljanjem brže ukloniti tvrdokornu prljavštinu, ali se time samo povećava mogućnost nastanka tragova i oštećenja. Mnogo je važnije koristiti kvalitetno sredstvo koje omekšava prljavštinu nego koristiti silu.
Pogrešno vreme za pranje automobila
Veliki broj vozača pere automobil tokom najtoplijeg dela dana jer smatra da će se vozilo tada brže osušiti. Međutim, upravo tada nastaju problemi koje kasnije teško uklanjamo. Sunce veoma brzo zagreva lim i stakla, pa voda i sredstva za pranje isparavaju gotovo odmah nakon nanošenja.
Rezultat su bele fleke, tragovi kamenca i neravnomerno osušene površine koje ostavljaju utisak neurednog vozila čak i nakon detaljnog pranja. Osim toga, jaka temperatura može smanjiti efikasnost šampona i sredstava za čišćenje jer ona nemaju dovoljno vremena da pravilno deluju na nečistoće.
Idealno vreme za pranje automobila jeste rano jutro ili kasnije popodne kada površina vozila nije previše zagrejana. Takođe, veoma je važno da automobil bude parkiran u hladu. Na taj način voda sporije isparava, sredstva deluju efikasnije, a završni rezultat izgleda mnogo bolje.
Zanimljivo je da mnogi zaboravljaju i temperaturu same vode. Veoma hladna voda na vreloj površini može izazvati nagle promene temperature koje dugoročno utiču na lak i stakla. Zbog toga je najbolje koristiti mlaku vodu kada god je to moguće.
Redosled pranja koji mnogi rade pogrešno
Jedna od najčešćih grešaka jeste započinjanje pranja od najprljavijih delova vozila. Pragovi, donji delovi vrata i blatobrani sadrže najveću količinu blata, soli i peska, pa se prljavština vrlo lako prenosi na ostatak automobila.
Pravilna tehnika podrazumeva pranje odozgo nadole. Krov i gornji delovi automobila obično su najmanje prljavi, dok su donji delovi najizloženiji nečistoćama sa puta. Ovakav redosled smanjuje mogućnost da grube čestice dođu u kontakt sa čistijim površinama.
Mnogi takođe preskaču prethodno ispiranje vozila vodom. Upravo taj korak je izuzetno važan jer uklanja površinske nečistoće koje kasnije mogu izazvati grebanje tokom kontaktnog pranja. Profesionalci često koriste aktivnu penu koja nekoliko minuta omekšava naslage prljavštine pre nego što se automobil dodirne rukavicom ili sunđerom.
Još jedna greška jeste kružno pranje automobila. Takvi pokreti često ostavljaju vidljive holograme i tragove na laku. Mnogo bolji izbor su ravni i nežni pokreti koji ravnomerno uklanjaju prljavštinu bez stvaranja kružnih ogrebotina.
Perači pod pritiskom kao praktično rešenje za kućno održavanje
Poslednjih godina perači pod pritiskom postali su veoma popularni među vozačima koji žele kvalitetnije održavanje automobila kod kuće. Njihova najveća prednost jeste mogućnost detaljnog uklanjanja prljavštine uz mnogo manju fizičku snagu i manju potrošnju vode.
Perači pod pritiskom posebno su korisni za pragove, blatobrane, felne i donje delove vozila gde se najviše zadržavaju blato, so i tvrdokorne naslage sa puta. Jak mlaz vode uspeva da izbaci nečistoće iz teško dostupnih delova koje običnim crevom često nije moguće detaljno očistiti.
Uz dodatke za aktivnu penu moguće je napraviti gust sloj pene koji omekšava prljavštinu i omogućava bezbednije ručno pranje. Na taj način smanjuje se potreba za agresivnim trljanjem, pa je i rizik od grebanja laka znatno manji.
Još jedna velika prednost jeste praktičnost. Moderni perači pod pritiskom imaju različite nastavke i mogućnost podešavanja jačine mlaza, pa se osim automobila mogu koristiti i za pranje bicikala, terasa, dvorišta, fasada ili baštenskog nameštaja.
Ipak, veoma je važno koristiti ih pravilno. Prejak mlaz iz neposredne blizine može oštetiti lak, gumene zaptivke ili delove koji su već osetljivi. Zbog toga se preporučuje održavanje određene udaljenosti i korišćenje srednjeg pritiska tokom pranja automobila.
Zaboravljeni delovi automobila koji otkrivaju neurednost
Mnogi vozači pažnju usmeravaju samo na velike površine poput haube i vrata, dok detalji ostaju zanemareni. Upravo ti sitni delovi često najviše otkrivaju koliko se automobil zaista održava.
Pragovi vrata, unutrašnje ivice, prostor oko gepeka i delovi ispod brisača često skupljaju veliku količinu prašine i blata. Kada se ti delovi ne čiste redovno, automobil čak i nakon pranja može delovati zapušteno.
Felne su još jedan deo koji mnogi peru samo površno. Kočiona prašina veoma je agresivna i može ostaviti trajne naslage ukoliko se redovno ne uklanja odgovarajućim sredstvima. Zbog toga se preporučuju posebne četke i preparati namenjeni upravo za felne.
Ni stakla nisu jednostavna za održavanje kako mnogi misle. Korišćenje običnih papirnih ubrusa ili grubih krpa često ostavlja tragove koji postaju veoma primetni tokom noćne vožnje.
Enterijer automobila zahteva više pažnje nego što mislimo
Unutrašnjost automobila svakodnevno je izložena prašini, bakterijama, vlazi i različitim nečistoćama. Ipak, mnogi enterijer čiste samo površno, bez detaljnog održavanja mesta koja se najviše koriste.
Volan, ručica menjača, ekran, komande i kvake spadaju među najprljavije delove vozila jer ih konstantno dodirujemo rukama. Upravo zbog toga potrebno ih je redovno čistiti blagim sredstvima koja neće oštetiti materijale.
Veliki broj ljudi koristi previše agresivne preparate za plastiku, što često ostavlja mastan sloj i neprirodan sjaj. Mnogo bolji izbor su sredstva koja održavaju prirodan izgled i sprečavaju isušivanje plastike.
Sedišta takođe zahtevaju posebnu pažnju. Tekstil veoma lako upija mirise i vlagu, dok kožna sedišta traže redovnu hidrataciju kako bi ostala mekana i bez pucanja. Dubinsko čišćenje enterijera povremeno može značajno osvežiti unutrašnjost automobila i poboljšati kvalitet vazduha u kabini.
Male navike koje dugoročno čuvaju vozilo
Pravilno održavanje automobila ne podrazumeva samo povremeno pranje već stvaranje dobrih navika koje dugoročno čuvaju vozilo. Redovno uklanjanje prljavštine, pravilno sušenje i korišćenje kvalitetnih sredstava mogu značajno produžiti trajanje laka i enterijera.
Veoma je važno da se automobil ne ostavlja dugo prljav, naročito tokom zime kada so i hemikalije sa puta ubrzavaju pojavu korozije. Leti problem predstavljaju insekti, smola i ptičji izmet koji mogu oštetiti lak ukoliko se brzo ne uklone.
Mnogi vozači nisu svesni da pravilno održavanje utiče i na kasniju vrednost vozila. Automobil koji je očuvan spolja i iznutra ostavlja mnogo bolji utisak i lakše zadržava cenu prilikom prodaje.
Kada se usvoje pravilne navike i razumeju osnovna pravila održavanja, pranje automobila prestaje da bude samo rutina. Ono postaje način da vozilo ostane uredno, očuvano i prijatno za svakodnevnu vožnju tokom mnogo godina.
